DPF (Diesel Particulate Filter) i FAP (Filtre à Particules) sistemi su oba namenjena smanjenju emisije čestica čađi i drugih štetnih materija iz dizel motora. Međutim, postoje određene razlike između njih koje se odnose na tehnologiju i način regeneracije filtera. Evo detaljnog pregleda šta su DPF i FAP i kako se razlikuju:

1. Šta je DPF?

DPF (Diesel Particulate Filter) je filter za čestice čađi koji je obavezan za dizel vozila kako bi se smanjila emisija čestica i ispunili ekološki standardi, poput EURO normi (EURO 4, EURO 5, EURO 6). Njegova osnovna funkcija je da zadrži čestice čađi iz izduvnih gasova i periodično ih sagoreva procesom koji se zove regeneracija.

• Regeneracija DPF-a: Može biti pasivna (prirodno sagorevanje čestica tokom dužih vožnji na autoputu) ili aktivna (kada sistem povećava temperaturu izduvnih gasova ubrizgavanjem dodatnog goriva kako bi sagorevao čađ).
• Održavanje: DPF sistem može zahtevati čišćenje ili zamenu ukoliko se filter previše začepi i regeneracija nije uspešna.

2. Šta je FAP?

FAP (Filtre à Particules) je specifičan tip DPF-a koji se koristi pre svega u francuskim automobilima kao što su Peugeot i Citroën. Naziv potiče iz francuskog jezika i znači filter za čestice.

• Dodavanje aditiva: Glavna razlika između FAP-a i standardnog DPF-a je u tome što FAP koristi specijalni aditiv (eolys tečnost) koji se automatski ubrizgava u gorivo. Ovaj aditiv snižava temperaturu sagorevanja čađi, omogućavajući da se regeneracija odvija na nižim temperaturama nego kod standardnih DPF sistema.
• Aditiv se mora dopunjavati: Tečnost za FAP aditiv dolazi u posebnim rezervoarima, koji se periodično moraju dopunjavati (na svakih 60.000-120.000 km, u zavisnosti od vozila). Bez dovoljne količine aditiva, sistem ne može da izvrši regeneraciju kako treba.

3. Razlike između DPF-a i FAP-a

Karakteristika	DPF (Diesel Particulate Filter)	FAP (Filtre à Particules)
Tehnologija	Standardni filter čestica koji se regeneriše sagorevanjem čađi.	Koristi aditiv (eolys tečnost) koji snižava temperaturu regeneracije.
Regeneracija	Pasivna ili aktivna (povećanje temperature bez aditiva).	Aktivna regeneracija uz pomoć aditiva u gorivu.
Održavanje	Potrebno je čišćenje ili zamena filtera ako se začepi.	Pored čišćenja ili zamene filtera, potrebno je dopunjavanje aditiva.
Upotreba	Široko rasprostranjen kod većine proizvođača automobila.	Uglavnom se koristi kod francuskih proizvođača kao što su Peugeot i Citroën.
Trošak	Može biti skuplji za zamenu, ali nema potrebe za aditivom.	Niža cena zamene filtera, ali dodatni trošak za aditiv.

4. Prednosti i Mane

Prednosti DPF-a:

• Jednostavniji sistem bez potrebe za aditivima.
• Široko rasprostranjen i dostupan kod većine proizvođača automobila.

Mane DPF-a:

• Regeneracija zahteva visoke temperature, što može biti izazov za vozače koji uglavnom voze na kratkim relacijama.
• Veći rizik od zapušenja u urbanim uslovima vožnje.
• Veći rizik od oštećenja saća DPFa usled visokih temperatura regeneracije.

Prednosti FAP-a:

• Regeneracija se može odvijati na nižim temperaturama, što je pogodnije za gradsku vožnju.
• Manje šanse za zapušenje ako se aditiv redovno dopunjava.

Mane FAP-a:

• Potreba za redovnim dopunjavanjem aditiva, što stvara dodatni trošak i obavezu za vozače.
• Održavanje može biti složenije zbog ugradnje dodatnog rezervoara za aditiv.

Zaključak

I DPF i FAP sistemi imaju isti cilj – smanjenje emisije štetnih čestica čađi i ispunjavanje ekoloških standarda. Razlika je u tehnologiji regeneracije i održavanju. FAP sa aditivom je pogodniji za vozila koja se koriste u gradu jer može izvršiti regeneraciju pri nižim temperaturama, dok DPF sistemi mogu zahtevati dužu vožnju kako bi postigli efikasnu regeneraciju. Na osnovu našeg iskustva u održavanju ovih sistema, primetili smo da se kod FAP sistema potreba za mašinskim čišćenjem javlja nešto ranije, obično na pređenih 180.000 do 220.000 km. S druge strane, kod DPF sistema, u zavisnosti od proizvođača, prvi servis zbog mašinskog čišćenja obično dolazi na red između 200.000 i 250.000 km.