Pasivna regeneracija je jedan od dva osnovna načina čišćenja DPF (Diesel Particulate Filter) filtera, koji se koristi u savremenim dizel motorima kako bi se smanjila emisija čestica čađi. Ovaj proces omogućava kontinuirano sagorevanje čađi pri nižim temperaturama izduvnih gasova, čime se filter održava čistim bez potrebe za aktivnom intervencijom vozača ili ECU (elektronske kontrolne jedinice motora).

1. Kako funkcioniše pasivna regeneracija?

Pasivna regeneracija se dešava spontano tokom normalne vožnje, kada su ispunjeni određeni uslovi. Proces se oslanja na prisustvo katalitičkog sloja unutar DPF-a, koji omogućava oksidaciju čestica čađi na nižim temperaturama (oko 250-400°C), za razliku od aktivne regeneracije koja zahteva više od 600°C.
Ovaj proces se najčešće odvija tokom vožnje na autoputu ili pri konstantnim brzinama, kada temperatura izduvnih gasova ostaje dovoljno visoka da omogući sagorevanje nakupljene čađi.

2. Ključna komponenta pasivne regeneracije – NO₂ (azot-dioksid)

Za razliku od aktivne regeneracije, koja koristi dodatno ubrizgavanje goriva kako bi povećala temperaturu izduvnih gasova, pasivna regeneracija koristi hemijski katalizator i reakciju sa azot-dioksidom (NO₂), koji se nastaje tokom rada SCR (Selective Catalytic Reduction) sistema kod modernih dizelaša.
NO₂ pomaže sagorevanje čestica čađi već pri nižim temperaturama, čime se DPF filter održava čistim tokom uobičajene vožnje.

3. Prednosti pasivne regeneracije

✅ Ne zahteva dodatno ubrizgavanje goriva, što smanjuje potrošnju goriva i emisiju ugljen-monoksida (CO).
✅ Nema potrebe za intervencijom vozača – filter se čisti spontano tokom vožnje.
✅ Manje habanja motora i turbopunjača u odnosu na aktivnu regeneraciju, koja može uzrokovati pregrevanje komponenti.
✅ Efikasno smanjuje začepljenje filtera, pogotovo kod vozila koja se redovno voze na otvorenom putu.

4. Ograničenja pasivne regeneracije

❌ Ne funkcioniše pri niskim temperaturama i u gradskim uslovima – kratke vožnje i česta zaustavljanja ne omogućavaju postizanje optimalne temperature izduvnih gasova.
❌ Vremenom dolazi do nakupljanja pepela, koji ne može sagoreti pasivnom regeneracijom i zahteva mehaničko čišćenje filtera.
❌ Ako pasivna regeneracija nije dovoljna, ECU pokreće aktivnu regeneraciju, koja može povećati potrošnju goriva.

5. Kako vozači mogu pospešiti pasivno regenerisane DPFa?

🔹 Izbegavajte isključivo kratke gradske vožnje – povremena vožnja autoputem omogućava efikasnu regeneraciju.
🔹 Koristite kvalitetno gorivo i ulje – niskokvalitetno gorivo (kontaminirano primesama) može povećati količinu čađi i smanjiti efikasnost regeneracije dok neodgovarajuće motorno ulje dovodi do ubrzanog stvaranja naslaga pepela u DPFu.
🔹 Obratite pažnju na rad motora –smanjene performanse ili povećana potrošnja mogu ukazivati na začepljen DPF. Ukoliko je DPF dostigao visok procenat začepljenja onda nije u stanju da se samostalno očisti.
🔹 Pravovremeno održavanje sistema EGR  – kvarovi ove komponente mogu ometati regeneraciju.

6. Zaključak

Pasivna regeneracija DPF filtera je najpoželjniji način čišćenja čađi, jer se odvija spontano bez povećanja potrošnje goriva i bez dodatnog opterećenja motora. Međutim, ona zavisi od načina vožnje i optimalnih radnih uslova.

Vozači koji pretežno voze u gradskim uslovima treba da budu svesni ograničenja pasivne regeneracije i da povremeno voze na duže relacije kako bi se osiguralo efikasno čišćenje DPF filtera. Ako se filter često začepljuje, moguće je da vozilo ne postiže dovoljne temperature za pasivnu regeneraciju te da će se češće pokretati aktivne regeneracije DPFa. DPF filteri su konstruisani tako da izdrže određeni broj aktivnih regeneracija nakon čega gube sposobnost samočišćenja.